Viticulture and Winemaking in the Central Balkans (15th–19th Century)

Смисао пројекта састоји се у добијању јасних сазнања о историјским околностима које су утицале на развој виноградарства, справљање, конзумацију и културу вина у раздобљу од XV до XIX века. Централни Балкан се у поменутом периоду налазио у оквиру Османског царства. Та сазнања ће нас у знатној мери приближити разумевању укупних друштвених и привредних токова у овом раздобљу, чиме се стварају услови и за објективније разумевање статуса хришћанског становништва.

Раздобље владавине Османлија је до сада најмање проучено раздобље историје виноградарства и винарства на Балкану. То раздобље прате бројне предрасуде и митови који су проистекли како из непознавања начина функционисања Османског царства, те друштвених и економских прилика тога доба, тако и због свођења читавог проблема на верске и законске оквире односа муслимана према алкохолу. Виноградарство је несумњиво било изузетно важна привредна грана, подстицана и регулисана од стране државе.

Основни циљеви пројекта су следећи: 1) да се преиспита хипотеза о османском добу као периоду дисконтинуитета у производњи вина; 2) да се одреде главни виноградарски региони; 3) да се утврди на који је начин османски политички и правни систем утицао на ширење или смањивање површина засађених виновом лозом, те на производњу и потрошњу вина; 4) да се испитају различити начини коришћења грожђа и вина у исхрани и свакодневном животу; 5) да се истражи друштвена улога вина, како у народним обичајима тако и у хришћанским обредима; 6) да се истраже улога, симболика и представе винове лозе, грожђа и вина у народној традицији, књижевности, медицини и визуелној култури.

Главни резултат рада на пројекту огледаће се у зборнику радова који ће бити објављен на енглеском језику, у оквиру издања Балканолошког института САНУ. У зборнику радова налазиће се чланци са претходно организованог међународног научног симпозијума.

Очекује се да ће предложени пројекат имати вишеструки утицај. Зборник радова учиниће да нова сазнања о виноградарству и винарству на централном Балкану буду доступна свима који су заинтересовани за разумевање начина живота хришћанског и муслиманског становништва Балкана. Шири допринос огледа се у чињеници да ће резултати утицати на истраживаче из поља природних наука, пре свега из области пољопривреде, хемије, генетике и технологије, који су заинтересовани да своја истраживања ставе у прецизнији историјски контекст. Такође, у великој мери ће се омогућити стручњацима из области туризма и хотелијерства да вински туризам обогате савременим тумачењима прошлости. Сами винари ће добити прилику да причу о својим винима представе на модеран начин, лишену предрасуда и митова. Истицањем континуитета у гајењу винове лозе у одређеним виноградарским рејонима шириће свест о значају аутохтоних и регионалних сорти винове лозе.

Пројекат траје три године (2024–2026) и подржан је од стране Фонда за науку Републике Србије у оквиру програма Призма.

Виногради на бакрорезу манастира Студенице 1733.